Posledice stresa - šta je kortizol i kako smanjiti stres?

Ukoliko ste odrasla osoba koja nosi bilo kakvu odgovornost na sebi, bilo da je reč o porodici, poslu ili nekom drugom aspektu života, vrlo dobro znate koliko je stres prisutan na svim ovim poljima. Ono što verovatno ne znate je kakve su posledice stresa na zdravlje, jer u 21. veku u kome živimo mnogo “brže” nego što je to zdravo i preporučljivo, simptomi stresa su postali kao izlizana fraza o kojoj nemamo vremena da razmišljamo.

Već ovo je alarm za uzbunu, jer hormon stresa nije od onih na koje bi trebalo da se navikavate u svojoj svakodnevici. Posledice stresa na zdravlje su vrlo negativne na duže staze, ali dobra vest je da postoji niz načina da ga predupredite, ili barem ublažite u najvećoj mogućoj meri.

Malim koracima i zdravim navikama možete osigurati bolji osećaj tokom celog dana, a neke od njih se odnose na zdravu ishranu i redovnu konzumaciju Balans+ probiotskog jogurta, koji posredno utiče na ublažavanje stresa, regulišući važne procese u organizmu koji su u vezi sa psihofizičkom ravnotežom.

Šta još uz ovu preporuku treba uvesti u svakodnevicu kako bi se ublažio stres?

Najbolji put do ovog odgovora je informisanje o tome šta je hormon stresa (kortizol), šta ga uzrokuje, kako ga otkloniti i kakve su posledice stresa na zdravlje. U nastavku teksta navodimo sve što treba da znate o problemu zvanom stres.

Šta je kortizol i kako nastaje stres?

Kortizol je najvažniji hormon stresa u organizmu. Zbog načina na koji kortizol deluje, on se može smatrati itekako korisnim hormonom, sve dok je aktivnan samo umereno i onoliko koliko je organizmu zaista potrebno. Na primer, kortizol je hormon koji vam pomaže da se probudite ujutru i započnete dan, kao i da brzo i adekvatno reagujete u slučajevima opasnosti.

Kako nastaje stres?

Kortizol ima ovakvo dejstvo jer podstiče oslobađanje aminokiselina iz mišića, masnih kiselina iz masnog tkiva i glukoze iz jetre, a produkt svega toga je ona količina energije koja je organizmu potrebna za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Međutim, ne bi se moglo reći da je porast kortizola uvek umeren, usled izloženosti svake prosečne osobe problemima, gužvi i nedostatku vremena.

Gužva u saobraćaju, nesuglasice sa porodicom ili neplaćeni računi mogu biti okidači stresa, a porast kortizola u tom slučaju dovodi do velike količine energije sa kojom organizam nije spreman da se izbori u svakom trenutku, što stvara stres i neprijatan osećaj. Nažalost, većina ljudi se sa ovim susreće više puta na dnevnom nivou.

Najčešći simptomi stresa

Od simptoma stresa do onog što nazivamo hornični stres, put nije dug, a za nastanak ovog neprijatnog stanja dovoljno je samo da ignorišete činjenicu da ste pod tenzijom i da nešto nije u redu.

Prvi simptomi stresa se manifestuju kroz poremećaj digestivnog sistema, otežano varenje, zatvor ili dijareju, a jasni pokazatelji stresa su i nesanica, vrtoglavica, pad imuniteta i bol u grudima. Ipak, ovo su neki simptomi koji su vrlo jasno vidljivi i osetni, a kada nastupi stres simptomi mogu biti i skriveni.

“Skriveni” simptomi stresa se ogledaju u nedostatku koncentracije i fokusa na zadatke koje obavljate, a ovo je neretko praćeno i slabijim pamćenjem, naročito ako ste zatrpani brojnim informacijama na dnevnom nivou.

Takođe, ukoliko ste često nervozni, sitnice vas iritiraju i osećate uznemirenost zbog svega, trebalo bi da razmislite o tome koliko ste izloženi stresu, pre nego što krivicu prebacite na ljude ili okolnosti oko vas. Stres za sobom neminovno vuče i pesimizam, što je prilično jasan znak da nešto treba da promenite.

Uzroci stresa u svakodnevnom životu

Ukoliko ste nedavno ostali bez posla, prošli kroz razvod braka, pali težak ispit na fakultetu ili pokvarili odnos sa dragom osobom, vrlo je verovatno da trpite određeni stres koji je neminovan u ovakvim situacijama. Hteli vi to ili ne, u ovakvim situacijama osećate tugu, bes, razočarenje ili druge emocije koje su važni uzroci stresa.

Stres, pri tom, nije nešto što se striktno vezuje za život odraslih - i deca su neretko pod pritiskom zbog neuspeha u školi, izgubljene utakmice na trenigu ili vršnjačkog nasilja koje je u 21. veku dobilo niz ranije nepoznatih oblika.

Akutni stres i hronični stres - kako ih prepoznati?

Akutni i hronični stres se razlikuju prema vrsti i učestalosti izazivača takvog stanja. Za akutni stres je karakterističan jedan događaj koji snažno “pogađa” organizam uzrokujući trenutnu neprijatnost, napetost i tenziju. Primer akutnog stresa je opasna situacija u saobraćaju koja ostavlja trenutnu traumu, ali se ne ponavlja - ovakav stres je prolazan i vremenom se zaboravlja.

S druge strane, hronični stres podrazumeva niz ponavljajućih neprijatnih situacija koji korak po korak narušavaju psihofizičku ravnotežu, što traje duži vremenski period. Na primer, stalni problemi u porodici ili na poslu izazivaju hronični stres jer se neprijatnosti ponavljaju duže vreme.

Davojka koja leži u krevetu i drži se za glavu

Posledice stresa na zdravlje - kako stres utiče na organizam?

Posledice stresa ne osećamo samo trenutno - one su vidljive i na duže staze. To je glavni razlog zbog koga bi stres trebalo svesti na minimum, a ova potreba je nažalost često podređena svim “važnijim” aktivnostima koje su u stvari najveći izazvači stresa.

Može li stres da se nakupi u određenim delovima tela?

Itekako! Verovali ili ne, uticaj stresa je višestruk i može da pogodi mnoge procese i delove organizma, za koje verovatno nikada ne biste rekli da su u vezi sa stresom. Evo na koji način se stres, posledice nerviranja i slična stanja manifestuju na zdravlje organizma.

Posledice stresa se osete u vratu i ramenima

Bolovi u vratu i ramenima ne dolaze samo od neprirodnog položaja tokom spavanja. Vrat i ramena su često prvi na meti stresa, jer kada smo napeti i nervozni nesvesno podižemo ramena i ostajemo u tom položaju duže vreme. Ovako se stežu mišići vrata i ramena, zbog čega se nakon njihovog opuštanja oseća bol u nelagoda u ovim delovima tela.

Ako ste se zapitali zašto imate potrebu za kratkom masažom vrata i ramena posle rada, a nemate konkretan zdravstveni problem, reč je upravo o nakupljenom stresu tokom napornog radnog dana.

Stres je izazivač migrene i bolova u stomaku

Ako patite od migrene, i bez odlaska kod lekara možete biti gotovo sigurni da je za to najvećim delom odgovoran stres. Sve počinje do blagih glavobolja koje se mogu ignorisati, sve dok ne prerastu u nepodnošljive bolove koji vas teraju da prekinete sve što radite i uzmete jake lekove bez kojih je migrena izuzetno teška.

Migrene su posledica hroničnog stresa, i baš kao i sam stres, one se ponavljaju neretko uzrokujući i anksioznost, osećaj neprijatnosti i ničim izazvane teskobe.

Bol u vilici i stres su usko povezani

Bol u vilici često dolazi od škrgutanja zubima, što je česta navika ljudi koji su pod stresom. Nekada se ovo čini nesvesno, a škrgutanje zubima može da se dešava i u snu. Rezultat su bolna vilica i stezanje glavnog mišića vilice, koji izaziva neprijatan osećaj.

Takođe, nesvesno stiskanje zuba tokom napeti situacija uzrokuje bol u vilici, čiji je krajnji uzročnik upravo hronični stres.

Emotivni stres utiče na srce i kožu

Stres koji doživite negativno se održava i na srce, naročito ako su u datu situaciju uključene i snažne emocije - ljubav, razočarenje, briga i slično. Emotivni stres dovodi do učestalog povećavanja krvnog pritiska, što na duže staze može da izazove pojedine srčane bolesti. Takođe, dugotrajna izloženost stresu može da utiče i na srčani ritam, što povećava rizik od srčanog udara.

Treba pomenuti i uticaj stresa na kožu. Sve ono što se dešava u organizmu na ovaj ili onaj način se manifestuje i na najvećem ljudskom organu, pa ne čudi što se depigmentacije, akne i osipi vide na koži kada ste pod najvećim stresom.

Od stresa pate i zglobovi, kosti i mišići

Brojne studije potvrđuju vezi između stresa i bolova u celom telu, a naročito u zglobovima i mišićima. Ako vam je poznat osećaj bola u kostima i mišićima, kao i neprijatnost kod pomeranja zglobova a ne možete da pronađete uzrok ovoj pojavi, onda je verovatno u pitanju stres koji se na organizam manifestuje i na ovaj način.

Imuni sistem slabi kada ste pod stresom

Imuni sistem je takođe na udaru stresa, a ovo je možda i najalarmantnija situacija, budući da je upravo imunološki sistem tu da brani organizam od virusa. Hronični stres dovodi do opadanja nivoa limfocita u krvi, slabljenja imunog sistema i otpornosti tela na bolesti. Zbog toga je stres neretko uzročnik i prehlada, gripa i drugih bolesti čije je “odbacivanje” u nadležnosti imuniteta.

Devojka koja vežba jogu

Kako smanjiti stres i poboljšati zdravlje?

Sada kada je jasno šta uzrokuje stres i kako stres utiče na zdravlje, možemo da se pozabavimo i načinima za njegovo ublažavanje. Stres je nemoguće potpuno izbeći, ali uz odgovarajući stav, zdrave navike i tačno određene namirnice, moguće je negativne posledice stresa svesti na minimum.

U kakvoj su vezi vaš stav i hormon stresa?

Toliko puta smo se uverili da sve dolazi iz glave, pa je pozitivan stav neophodan uvek i svuda, naročito u potencijalno stresnom okruženju koje vas čini nervoznim. Ako vam je teško da stavite svoje zdravlje ispred svakodnevnih problema, postavite sebi pitanje: Šta je najgore što može da se desi kao rezultat situacije koja vas stresira?

Istina, neke stvari koje vas brinu povlače ozbiljne posledice, ali kad odgovorite na postavljeno pitanje shvatićete da je važnih stvari zaista vrednih brige i stresa tek oko 10%. Ostalih 90% su sitnice koje vas ne ugrožavaju dugoročno i kojih se za par nedelja više nećete ni sećati.

Ako vam hormon stresa ubrzano radi zbog gubitka posla, brige oko deteta ili dugova koje imate, onda bar ne dozvolite da vas stres obuzme zbog gužve na ulici, dugačak red u prodavnici ili druge sitnice na koje ne možete da utičete. Naoružajte se pozitivnim stavom i odbranite se od sitnih napadača vašeg psihofizičkog zdravlja, koje svakodnevno srećete na svakom koraku.

Kako smanjiti stres zdravim namirnicama?

Kako smanjiti stres ili otkloniti bilo koji zdravstveni problem bez zdrave ishrane? Napunite frižider zdravim namirnicama, vitaminima u vidu voća i povrća, a ne zaboravite ni zdrava kuvana jela koja su od ključne važnosti za zdravlje organizma.

Kada su u pitanju vitamini, najvažniji za otklanjanje stresa su vitamini B grupe, koji štite nervni sistem i deluju umirujuće na telo i um. Ovi vitamini su izuzetno efikasni u oslobađanju od anksioznosti, nesanice i napetosti. Od ključne važnosti za borbu protiv stresa je vitamin B5, dok B6 pomaže u funkcionisanju nervnog sistema i očuvanju psihofizičke ravnoteže.

Kako stresne situacije utiču na opadanje nivoa vitamina C u organizmu, važna je redovna konzumacija citrusnog voća, jagoda, kivija, crvene paprike, paradajza i drugog voća i povrća koje organizam snabdeva ovim vitaminom.

Za održavanje zdravog nervnog sistema je vrlo važan i magnezijum, koji smanjuje iscrpljenost, hronični stres i anksioznost koja se javlja kao njegova posledica. Manjak magnezijuma dovodi do pojačanog osećaja napetosti i pritiska, što je praćeno nervozom, a neretko i depresijom.

Slično je i sa obrocima koje konzumirate - nezdrava, brza hrana negativno utiče na to kako se osećate i koliko ste raspoloženi, zbog čega se zdrava, kuvana jela preporučuju kao sjajna alternativa brzoj hrani.

Ipak, ono što će sigurno ublažiti stres a ne zahteva nikakvu pripremu jeste Balans+ probiotski jogurt koji dokazano utiče na smanjenje stresa i bolje raspoloženje. Kako je ovo jedini jogurt na tržištu koji je klinički ispitan, njegova dejstva su dokazana i vrlo efikasna.

U to se i sami možete uveriti konzumacijom 500g ovog probiotskog proizvoda, što je preporučen unos na dnevnoj bazi.

Uz sve to, probiotici pojačavaju zastupljenost dobrih bakterija u organizmu, što utiče na smanjenje anksioznosti i stresa. Kako je jogurt namirnica koja ide uz sve, možete ga konzumirati za doručak, na putu do posla uz užinu ili tokom dana kada vam zafali nešto hranjivo i ukusno.

Zdravlje i stres deli redovna fizička aktivnost

Ukoliko se nekoliko puta nedeljno bavite fizičkom aktivnošću koja vas opušta i smiruje, šanse da se prepustite stresu su minimalne. Joga ili pilates su idealan izbor za većinu poslovnih ljudi koja se bori sa stresom, a osim ovog, možete se animirati i nekim zanimljivim hobijem.

Šta god da radite za sebe u svoje slobodno vreme, važno je samo da to bude aktivnost koja vas neće dodatno opterećivati. Jutarnje trčanje, vožnja bicikla ili slikanje, sviranje nekog instrumenta ili druženje sa prijateljima mogu biti odličan lek protiv stresa, pa ako već nemate neku sličnu aktivnost kojom se bavite barem dva ili tri puta nedeljno, požurite i pronađite je!

Ipak, i kada je hobi u pitanju, važno je da se pridržavate određenih pravila. Ne preskačite vreme koje ste odvojili samo za sebe, i budite dosledni svojoj odluci da se nekoliko puta tokom nedelje posvetite isključivo sebi, što će u najvećoj meri smanjiti stres.

Stres na ulici, u kancelariji, pa i u kući je neminovan. ali to ne znači da treba da mu se prepustite. Kontrolišite svoje emocije, budi snažni i oduprite se sitnim svakodnevnim problemima koji na duže staze mogu da postanu ozbiljan zdravstveni problem. Uz nekoliko zdravih navika, pozitivan stav i dve šolje probiotskog jogurta, dan će biti lakši i lepši a stres će ostati daleko od vas.